Још није свануло кад смо кренули из Рековца за Краљево. За воланом је седео Владимир Степановић, колико јуче био је помоћник председника Општине Рековац. Након последњих локалних избора, вратио се да послује у дому ученика Пољопривредно-ветеринарске школе.
Иако је пут пуст, вози полако кроз маглу и ромињајућу кишу. Пролазимо кроз Сабанту, која спава. „Ту је учитељавао Ђура Јакшић“, казује ми Владимир, по образовању професор књижевности, „Ту је написао песму ‘На Липару’“. И тако је потекла наша лираска прича, дуга све до града на трима рекама – Ибру, Западној Морави и Рибници. Стигли смо у Краљево пола сата пре уговореног састанка са градоначелником Предрагом Терзићем, довољно за еспресо код „Грка“.
У кабинету ме дочекује градски већник задужен за спорт, Милош Миладиновић, тек му је тридесета, вршњак мог сина. Био је бициклиста, тренер, касније и национални селектор. Одувек сам волео тај спорт, и сви ми који смо потекли из Спортске редакције Радио Београда, сви смо морали бар накратко да пратимо тај спорт. Ја сам у њему био у другој половини 80. година прошлог века, када су Краљевчани, потомци легендарног Радоша Чубрића, браћа Рајко и Радиша, чинили чуда по тркама широм Југославије. Милош зове Рајка, укључује спикерфон на телефону и слуша кратак разговор два стара пријатеља.
Недуго потом, стиже градоначелник Терзић. Некако баш у ове дане прошлог децембра, видели смо се у згради Владе Србије када му је уручена Награда за изузетност, због беспрекорног домаћинства Кампа за децу из дијаспоре и региона. Сусрет је срдачан, искрен, одавно смо на перту. Кад сам му ономад послао фотографију из Пожаревца, са премијере „Блага Србије, лајковао је и пожело да истим поводом дођемо и у Краљево.
Предраг Терзић је политиколог, доктор наука, виши научни саветник и градоначелник Краљева у трећем мандату. Не воли непотребно дуге разговоре, као и ја. Зато смо прескочили куртоазни увод, и одмах се посветили „Благу Србије“. Док сам ја износио конкретне предлоге, он је потписивао акта и повремено ми постављао потпитања. „Прихватам!“, рекао је у једном тренутку, застао, па наставио: „Нека Милош реализује овај договор…“
Минут-два касније, опет сам у ауту поред Владимира. Тиха музика избија из звучника, док задовољно напуштам Краљево. Тај град ће у фебруару бити домаћин „Блага Србије“, пројекта од националног интереса.
Стеван Ковачевић
