О НАМА

Стeвaн Кoвaчeвић (1952). Писац, нoвинaр, публициста, спортски и културни посленик.

Цeo рaдни вeк прoвoди у Рaдиo Бeoгрaду (oд 1.4.1974. дo 8.10.2017. гoдинe).

Кao спoртски рeпoртeр биo je извeштaч сa олимпиj­ских и мeдитeрaнских игaрa, уни­вeр­зи­ja­дa, eврoпских и свeтских првeнстaвa у aтлeтици и oд­бojци, тeниских тaкмичeњa, итд.

Oснивaч je Крoсa РTС‑a (www.krosrts.rs) и Сaвeзa aтлeтских тaлeнaтa Србиje. Биo je пoтпрeдсeдник Aтлeтскoг сaвeзa Бeoгрaдa и члaн Упрaвнoг oдбoрa Aтлeтскoг сaвeзa Србиje.

Дoбитник je нajпрeстижниjих нa­грa­дa у спoртскoм нoвинaрству: Злaтни микрoфoн „Рa­дивoje-Рaћa Maркoвић“ (Удружeњe спoртских нo­ви­нa­рa Бeoгрaдa, 1999), Нoвинaр гoдинe (Удру­жeњe спoртских нo­ви­нa­рa Србиje, 2006), Majскa нaгрaдa (Спoртски сaвeз Србиje, 2008), Свe­тo­сaвскa нaгрaдa (Mинистaр­ствo прoсвeтe, 2010), Злaтни микрoфoн Рaдиo Бeoгрaдa (РTС – 2017)…

Оснивач је и директор међународних културних пројеката: ИКТ ФилмФеста, СтрипФеста „Фантазија ума“, Фестивала илустрације и цртежа (ФИЦ), Саборишта карикатуре и фотографије (СКИФ), Бијељинских филмских сусрета и Краљевачког филмског бијенала.

Аутор је и „Блага Србије“.

Написао је 13 књига, од поезије до прозе и публицистике. „Легенде југословенске атлетике“ проглашена је Књигом године у СР Југославији (1998, Библиотека „Ђорђе Јовановић“-Београд), а „Атлетски драгуљи Србије“/ Athletics Jewels of Serbia за Издавачки подухват године / Најбоља спортска књига (2018, УСНС).

Зоран Огњановић рођен је 27.02.1964. године у Београду, од оца Драгослава и мајке Марије, девојачко Калогјера. Основну и средњу школу је завршио у Београду. Студирао је на Математичком факултету Београдског од 1983. до 1987. године, са просечном оценом 9,28. По завршетку редовних студија уписао је магистарске студије је на истом факултету. Магистарски рад под називом „Доказивач теорема у модалном рачуну С4 заснован на методи дуалних таблоа“ одбранио је 1993. Докторске студије уписао је 1995. на Универзитету у Крагујевцу где је одбранио докторску дисертацију под називом „Нека вероватносне логике и њихове примене у рачунарству“. Ментор његове докторске дисертације био је професор др Миодраг Рашковић. Одмах по одбрани докторске дисертације изабран је за научног сарадника. За вишег научног сарадника изабран је 2003. године, а за научног саветника 2008. године. У Институту Михаило Пупин је радио од 1988. до 1989. године, након чега се запослио у Математичком институту САНУ, где ради и данас. Од 2015. године директор је Математичког института САНУ.

Детаљна биографија

Стефан Арсенијевић је рођен 1977. у Београду.

Дипломирао филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду, где сада предаје на мастер студијама.

За кратке филмове освојио више од 30 међународних и домаћих признања, укључујући Златног медведа у Берлину, награду Европске филмске академије и номинацију за Оскара.

Његов први целовечерњи филм, “Љубав и други злочини”, премијерно је приказан на Берлинском фестивалу 2008. и освојио је неколико међународних награда, укључујући награде за најбољу режију у Висбадену, Софији и Бурси, као и награду публике у Линцу. Филм је 2022. у Румунији преточен у позоришну представу у режији Теодора Кристиана Попескуа.

Арсенијевићев други целовечерњи филм, “Страхиња Бановић”, светску премијеру је имао на 55. Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима, где је освојио чак пет награда, укључујући и главну награду, Гран-при Кристални глобус за најбољи филм. “Страхиња Бановић” је учествовао на преко 60 међународних филмских фестивала и освојио више од 30 награда.

Стефан Арсенијевић је оснивач и програмски директор регионалног професионалног тренинг програма Гете Института за младе редитеље – FIRST FILMS FIRST.

Уметнички је директор ИКТ ФилмФеста.

Урош Петровић (1967) је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је двадесет књига (> 160 издања, > 450.000 примерака) и добитник већег броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе. Књиге су му до сада објављене и у Италији, Мађарској, Грчкој, Словенији, Румунији, Северној Македонији и Чешкој, као и на енглеском језику. Аутор је и оригиналних стоних друштвених игара, од које су три награђене признањем Добра играчка Пријатеља деце Србије и две наградом Гран-при за Играчке са сврхом. Подстицао нацију на размишљање и унутар култног серијала Фазони и форе, као и у квизу Лавиринт на Јавном сервису Радио телевизије Србије као Творац лавиринта и најтежа препрека за такмичаре. Добитник је и већег броја награда за фотографију, које објављује широм планете. Коаутор је НТЦ система учења, и аутор концепта Загонетна питања, као и програма за усавршавање Како размишљањем изван устаљених оквира доћи до нових идеја и решења?, Мисли креативно и Психолошки танго. Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама у земљи и иностранству, као и у компанијама, на пословним форумима и конгресима. Један је од првих званичних креативних амбасадора Србије у оквиру националног пројекта Србија ствара. Био је председник Менсе Србије и један од најбољих решавача ИQ X теста на свету.

Урош Петровић је и аутор сценарија (прича) за СтрипФест „Фантазија ума“, члан жирија и водитељ радионице „Загонетне приче“ на ИКТ ФилмФесту и „Бијељинским филмским сусретима“, носилац Заслужна звезда „Краљевачког филмског бијенала“… Све то у саставу „Блага Србије“.

Ана Вучковић Денчић,  српска списатељица, новинарка и сценаристкиња.

Студирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, а затим и похађала мастер студије филмологије на истом факултету.

Њена ауторска каријера почела је у раном детињству, када је са 15 година (1999) добила Награду Борислав Пекић за најбољу кратку причу под називом Љуљашка.

Ана Вучковић Денчић четири романа:   Епоха липса јуче (2003), Lust ’n’ dust (2004), Сурфинг Србија (2012) и Yugoslav (2019) као и две збирке прича Плишани солитер (2007) и Базен (2024). Два пута је била у најужем избору за НИН-ову награду и једном за Награду Исидора Секулић.

Поред писања књига, Ана је и новинар Радио Београда.

Уз нашу екипу је пет година.

Предраг Пеђа Тодоровић (1967, Београд),

Дипломирао сликарство на ФЛУ. Звање магистра зидног сликарства (мозаик) стекао на истом факултету у Београду 1994. Члан УЛУС-а од 1993, а од 2012. и УЛУПУДС-а. Оснивач и члан ликовних група РАСАРТ и МИСТИ. Његова дела налазе се у приватним колекцијама широм света и у народним музејима – Београда, Зајечара, Пожаревца, Рашке, у Музеју Карађорђевића- Топола, у Збирци Павла Бељанског у Новом Саду, у Библиотеци града Београда, у Манастиру Св. Василија Острошког, итд.

Излагао је на 40 самосталних и више од 200 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда међу којима су и Златна значка за допринос културу Републике Србије (2012) и Награда за животно дело УЛУПУДС-а (2022).

Предраг Пеђа Тодоровић је илустровао 37 књига за децу, омладину и одрасле, као и многобројне часописе.

Ликовно се изражава у мозаику, сликарству, акварелу, керамици, илустрацији.

Уз све поменуто, пише поезију и стални је члан Дорћолског народног позоришта.

Предраг Пеђа Тодоровић је уметнички директор Фестивала илустрације и цртежа-ФИЦ и стални члан пројекта „Благо Србије“.

Марко Шерер, графички дизајнер, стрип цртач, илустратор… Један од најдаровитијих младих уметника Србије. Најбољи свршени студент Факултета примењених уметности, просек 10. Потом, антологијски мастер рад.

Награде и призања: „Ањина награда“, „Миодраг Вујачић Мирски“, „Бета и Риста Вукаоновић“, бројним наградама СКЦ, а 2021. Златном медаљом на Франкфуртском сајму књига за илустрацију уџбеника Креативног центра. Иако млад (1977, Београд) Марко Шерер је већ имао бројне самосталне и групне изложбе, од Београда до Новог Пазара, Бијељине до Словеније и Индонезије…

Његове налепнице и логотипи су препознатљиви широм земље, али и на артиклима у Француској. Уметнички је директор СтрипФеста „Фантазија ума“ и стални део екипе свих актуелних садржаја пројекта „Благо Србије.

Драган Стојановић, уредник сајта. Запослен у Градској управи Зајечар од 2008, када улази у наш тим.

Уредник је неколико сајтова, а у средишту његове пажње данас су: сајтови Balkan-Handball и Handball Planet , сајт града Зајечара (http://www.zajecar.info), највеће атлетске манифестације у нашој земљи и Европи, КРОС РТС (www.krosrts.rs), Благо Србије (www.blagosrbije.rs)…

Душан Дуле Бабовић. Фоторепортер. Под кров некадашњег новинског гиганта – Борбе ушао је 1977 године. Одмах се обрео у ЈСЛ Спорт. Његов објектив снимао је све, без изузетка – од школских до највећих европских и светских такмичења..

Носилац бројних признања, међу којима доминирају: Златна плакета Борбе, Годишња награда Спорта, Златна плакета ФСБ, Камера године – УСН Београда, УСН Југославије, УСН Србије, Награда за животно дело УСНС…

Михајло Мики Антић, фоторепортер. Своју највећу љубав, гимнастику, оставио је зарад објектива. Брзо је постао фоторепортер Вечерњих новости, Спорта, Спортског журнала.

Добитник бројних признања и награда: Златно око Југославије, Златна камера, Специјална награда ЈОК-а и ОКС, Златна плакета Спорта, Специјална награда МОК-а „Сарајево 1984“, највећег друштвено-спортског признања – Мајске награде, Награде Светске војне федерације – CISM, Награде за животно дело УСНС…

Мирко Вујаклија (21.1.1945, Општина Слуњ, Хрватска). Као четрнаестогодишњак стиже у Инђију, где се његови родитељи настањују.

Био је даровит јуниор, репрезентативац Југославије. Троструки првак Србије у кросу и на стази (1961).

У сениорској конкуренцији репрезентативни дрес је носио на 10.000 м против Белгије,  у Зеница 1970. Био је  првак Југославије у маратону (1973) и на 26 км (Кумровец, 1969).

Као дипломирани професор физичког и здравственог васпитања, у Инђији 1974. године почиње тренерску каријеру. Подигао је 14 репрезентативаца Србије и Југославије.

Био је генерални секретар Спортског савеза Инђије. Оснивач је Савеза за школски спорт Срема и Кроса Срема.  Један је и од оснивача Савеза атлетских талената Србије „Александар Петровић”. Са Стеваном Ковачевићем чинио је нераздвојни тандем у реализацији Кроса РТС-а,  пуних 18 година.

Данас је саветник у „Благу Србије“.

Весна Пантовић, васпитач. Дугогодишњи руководилац Кампа за децу из дијаспоре. Носилац Златног знамења Кроса РТС-а. Саветник у пројекту „Благо Србије“.